Natpisi na proizvodima
Oznake na kupovnim proizvodima sadrže korisne informacije koje će nam pomoći da dobijemo potrebne informacije o tome šta tačno unosimo. Većina gotovih proizvoda mora da ima etiketu sa ovim informacijama ali potrebne informacije zavise od vrste namirnice koju kupujemo.
Etikete će nam reći sve vrste informacija, uključujući:
-šta je proizvod
-detalji proizvođača
-informacije o proizvodu
-sastojci
-težina i mera proizvoda
-rok trajanja
-uputstva za upotrebu i skladištenje
-zemlja porekla
-alergeni i aditivi
Neke namirnice koje nisu označene (na primer sveže voće i povrće ili namirnice kupljene tamo gde se prave, kao što je hleb u pekari) mogu ali ne moraju imati ovu vrstu informacija.
Rok trajanja namirnica
Rok upotrebe se odnosi na kvalitet namirnice – hrana uskladištena na preporučeni način ostaće dobrog kvaliteta do naglašenog datuma.
Kada prođe rok upotrebe, hrana može i dalje biti bezbedna za konzumiranje, ali postoji verovatnoća da je izgubila kvalitet i hranljivu vrednost.
Spisak sastojaka
Svi sastojci moraju biti navedeni u opadajućem redosledu po težini, uključujući dodatku vodu.
-Prvi navedeni sastojak je prisutan u najvećoj količini po težini
-Poslednji navedeni sastojak je prisutan u najmanjoj količini po težini
Neki sastojci koji se koriste nazivaju se „složeni sastojci“. To su sastojci napravljeni mešavinom drugih sastojaka. Na primer, čokolada (kakao, kakao puter, šećer) ili testenina (brašno, jaje, voda).
Ako neki sastojak čini manje od 5% namirnice, on ne mora biti naveden. Ovo pravilo od 5% se ne primenjuje ni na jedan aditiv ili alergen, oni moraju biti navedeni bez obzira koliko je mala količina.
Većina upakovane hrane mora da pokazuje procenat karakterističnih sastojka. Na primer, teglica putera od kikirikija može da sadrži 85% kikirikija, dok druga može sadržati 100% kikirikija.
Ove informacije mogu biti korisne kada upoređujemo različite proizvode.
Kako da izaberemo zdravije namirnice čitajući deklaracije
Smernice za ishranu preporučuju da ograničimo unos namirnica koja sadrže zasićene masti, dodatu so, šećer i alkohol.
Lista sastojaka je odličan alat pri izboru zdravije hrane. Imajte na umu da proizvođači mogu da koriste različite sastojke koji mogu da doprinesu prisustvu masti, šećera i soli.
ZASIĆENE I DRUGE DODATE MASTI
(Napomena: termini kao što su „prženo u rerni“ , „pečeno“ ili „prepečeno“ podrazumevaju da je mast korišćena tokom pripreme hrane)
životinjska mast
maslac
kokosovo ili palmino ulje
krem
mast
majonez
pavlaka
biljna ulja i masti
hidrogenizovana ulja
punomasno mleko u prahu
jaje
mono-, di- ili trigliceridi
ŠEĆERI
(Napomena: potražite sastojke koji se završavaju na „-tol“.)
braon šećer
kukuruzni sirup
dejonizovani voćni sok
dekstroza
disaharidi
fruktoza
koncentrat voćnog soka/voćna pasta
glukoza
zlatni sirup
laktoza
slad
maltoza
manitol
sirup od javora
melasa
monosaharidi
sirovi šećer
sorbitol
saharoza
ksilitol
SOLI
celerova so
natrijum
ekstrakt mesa ili kvasca
mononatrijum glutamat (MSG)
kamena so
Morska so
začini
natrijum bikarbonat
natrijum metabisulfat
natrijum nitrat/nitrit
Aditivi
Aditivi se mogu koristiti za poboljšanje kvaliteta, ukusa ili izgleda hrane. Moraju se koristiti u najmanjoj mogućoj količini da bi se postigla njihova svrha. Aditivi za hranu su uključeni u listu sastojaka prema njihovoj klasi i nameni (na primer sredstvo protiv zgrušavanja).
U većini slučajeva, hemijski naziv ili broj aditiva za hranu biće naveden nakon klase. Enzimi i većina aroma treba samo da navedu naziv svoje klase:
-boja (tartrazin)
-boja (102)
-konzervans (200)
-emulgator (lecitin)
Isti sistem numerisanja aditiva za hranu se koristi širom sveta.
Vitamini i minerali su takođe navedeni pod aditivi za hranu.
Nutritivna vrednost
Tablica sa informacijama o nutritivnim vrednostima namirnice nam govori o količini različitih hranljivih materija koje namirnica sadrži po porciji, kao i na 100g ili 100ml.
Veličinu porcije određuje proizvođač i često će varirati među proizvodima. Oni obično ne odrede realnu količinu koja se u proseku pojede (što čini da proizvod izgleda zdravije).
Nutritivna tablica nam daje informacije o količini sledećih 7 hranljivih sastojaka:
-energija (u kilodžulima i kilokalorijama)
-proteini
-ukupno masti
-zasićene masti
-ukupni ugljeni hidrati
-šećeri
-natrijum
Druge hranljive materije kao što su vlakna, kalijum, kalcijum i gvožđe mogu biti navedene ako se na etiketi navodi tvrdnja. Na primer, ako na namirnici piše da je „dobar izvor kalcijuma“, onda količina kalcijuma u proizvodu mora biti navedena.
Korišćenje nutritivne tablice za odabir zdravijeg proizvoda
Hranljive materije se prikazuju u standardnom formatu – količina po obroku i na 100g (ili 100ml).
Drugi način je da se ovi brojevi posmatraju u procentima. Na primer, 35g šećera znači da proizvod sadrži 35% šećera.
Kada upoređujemo proizvode, najbolje je koristiti vrednost „na 100 g“ ili „100 ml“ jer se veličina porcije može razlikovati među proizvođačima. Na primer:
Velike količine na 100g proizvoda:
30g šećera
20g masti
3g vlakana
600mg natrijuma
Male količine na 100g proizvoda:
2g šećera
3g masti
0,5g vlakana
20mg natrijuma
Tvrdnje o namirnici napisane na etiketama
Termini koje proizvođači često koriste mogu da budu obmana. Na primer:
Izraz „lagani“ ili „light“ ne znači nužno da proizvod ima malo masti ili energije (kilokalorija). Termin „lagano“ može se odnositi na teksturu, boju ili ukus proizvoda. Karakteristika koja hranu čini „lakom“ mora biti navedena na etiketi.
Tvrdnje 'bez holesterola' ili 'nizak nivo holesterola' na proizvodu dobijenom od biljaka (poput margarina i ulja) su besmislene jer sva biljna hrana praktično ne sadrži holesterol. Međutim, neki proizvodi mogu biti bogati mastima i tako doprineti povećanju telesne težine ako se koriste previše velikodušno.
Ako proizvod tvrdi da je 93% bez masti, on zapravo sadrži 7% masti, ali na drugi način izgleda mnogo bolje.
„Pečeno, a ne prženo“ zvuči zdravije, ali i dalje može imati isto toliko masti – uvek treba provetiri i nutritivnu tablicu i sastav proizvoda.
„Sveže“ zapravo znači da proizvod nije konzerviran zamrzavanjem, konzerviranjem, visokom temperaturom ili hemijskim tretmanom. Međutim, možda je bio u frižideru i proveo neko vreme u preradi i transportu.
Da bi proizvođač iznosio različite tvrdnje, proizvodi moraju ispunjavati različite smernice uključujući:
Bez dodatog šećera – proizvodi ne smeju da sadrže dodat šećer, ali mogu da sadrže prirodne šećere.
Smanjen % masnoće ili soli – trebalo bi da bude najmanje 25% smanjenje u odnosu na originalni proizvod.
Malo masti – mora da sadrži manje od 3% masti za čvrste namirnice (1,5% za tečne).
Bez masti – mora biti manje od 0,15% masti.
Procenat masti – 80% bez masti isto što i 20% masti, što je velika količina.
Dobar izvor – mora da sadrži najmanje 25% preporučenog dijetetskog unosa (RDI) za taj vitamin ili mineral.
Alergeni
Oznake na namirnicama su važne za osobe sa alergijama i intolerancijom na hranu. Glavne namirnice ili sastojci koji mogu izazvati ozbiljne neželjene reakcije moraju biti deklarisani na etiketi bez obzira koliko je mala količina.
Uobičajene namirnice koje mogu izazvati alergije su:
• kikiriki i drugi orašasti plodovi
• ribe i morski plodovi
• mleko
• jaja
• pšenica i gluten
• semenke susama
• soja
Comments