Holesterol je supstanca koja se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije, uključujući izgradnju telesnih ćelija.
Kroz krvotok prolazi vezan za proteine koji se zovu lipoproteini.
Postoje dve vrste lipoproteina:
*LDL (Low density lipoproteins-lipoproteini male gustine) i
*HDL (High density lipoproteins-lipoproteini velike gustine)
LDL holesterol
Ovi lipoproteini nose holesterol kroz telo do različitih tkiva i organa. Ako naše telo ima više holesterola nego što mu je potrebno, taj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv i vremenom ulazi u zidove krvnih sudova i počinje da se taloži, čime dolazi do sužavanja krvnih sudova.
Vremenom, naslage mogu toliko da se nagomilaju i suze krvne sudove da prestane protok krvi, što uzrokuje bolesti srca i krvnih sudova. Zato se ovaj holesterol često naziva loš holesterol.
HDL holesterol
Za HDL lipoproteine se često kaže da su dobar holesterol. On se ponaša kao lovac na LDL, skupljajući višak holesterola u krvi i noseći u jetru gde se on razgrađuje. Sa porastom HDL-a smanjuje se količina lošeg holesterola u krvi.
Treba imati u vidu i da kod nekih ljudi nivo holesterola nije jedini faktor rizika od srčanih oboljenja. Svakako se moraju uzeti u obzir i faktori poput genetike, drugih proteina u krvi i sl.
Trans-masti i zasićene masti povećavaju LDL-loš holesterol.
Glavni izvori trans-masti su mesne prerađevine, grickalice, industrijski slatkiši uključujući mlečne čokolade, pomfrit, pržena hrana i sva hrana iz friteze, gotova peciva i kolači.
Glavni izvori zasićenih masti su punomasno mleko i punomasni mlečni proizvodi, maslac, masnije crveno meso, čokolada i palmino ulje.
Zasićene masti treba da budu deo naše ishrane sve dok se unose umereno.
Industrijski dobijene trans-masti ljudskom telu nisu potrebne, namirnice bogate trans-mastima smatraju se "hranom za dušu" od koje nemamo nikakav benefit osim lične satisfakcije.
Žumanca i nivo holesterola u krvi
Kokošija jaja predstavljaju izvor proteina i drugih hranljivih materija. Žumanca iz jaja su takođe prirodno bogata holesterolom. Holesterol u jajima ne podiže nivo holesterola na način na koji to rade namirnice sa visokim sadržajem trans-masti i zasićenih masti.
I
ako su neke studije otkrile vezu između konzumiranja jaja i srčanih bolesti, za ove nalaze postoje drugi razlozi. Namirnice koje ljudi obično jedu sa jajima, kao što su slanina, kobasica i druge mesne prerađevine mogu povećati rizik od srčanih bolesti više nego sama jaja. Osim toga, način pripreme jaja i drugih namirnica - posebno ako se prže u dubokom suncokretovom ulju - može igrati veću ulogu u povećanom riziku od srčanih bolesti nego sama jaja.
Većina zdravih ljudi može da pojede do sedam jaja nedeljno bez povećanja rizika od srčanih oboljenja. Neke studije su pokazale da ovaj nivo konzumacije jaja može čak pomoći u sprečavanju određenih vrsta moždanog udara.
Konzumiranje 1-3 žumanca dnevno, naučno dokazane činjenice:
Skok HDL-dobrog holesterola
LDL i ukupni holesterol u najvećem broju slučajeva ostaju "na normali" ili se uočava blagi skok (i to "benignih" čestica LDL).
U krvi raste nivo karotenoidnih antioksidanasa-lutein i zeaksantin (sastojci žumanca)
A tu je i holin (bitan za dobro pamćenje, normalnu funkciju svake ćelije našeg tela, borbu protiv homocisteina, zdravlje jetre i žučne kese, "čiste" krvne sudove)
Zdrava ishrana treba da bude raznovrsna. Jaja su sjajan izbor za doručak ali nema potrebe da ih jedemo baš svaki dan.
Comments