ŠTA JE INSULINSKA REZISTENCIJA?
Pankreas proizvodi insulin, hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije mišića, masti i jetre. Glukoza koju unosimo putem hrane se zatim u ćelijama koristi za stvaranje energije. Kod zdravih osoba, pankreas prepoznaje visok nivo glukoze tj. šećera u krvi (do kog dolazi uglavnom nakon konzumiranja hrane bogate ugljenim hidratima) i kreće da proizvodi i ispušta insulin u krv. Pomoću insulina, reguliše se nivo šećera u krvi i održava u granicama normale.
Kog osoba kod kojih je prisutna insulinska rezistencija ćelije mišića, masti i jetre ne reaguju adekvatno na insulin. Glukoza se zbog toga zadržava u krvi a pankreas nastavlja da proizvodi insulin kako bi snizio nivo šećera. Vremenom, glukoza koja nije uneta u ćelije nakuplja se u krvi što dovodi do rasta nivoa šećera. Predijabetes predstavlja stanje povišenog nivoa šećera u krvi u odnosu na normalne granične vrednosti, ali ipak, još uvek niske da bi se dijagnostikovao dijabetes.
PREDUSLOVI ZA POJAVU INSULINSKE REZISTENCIJE
Tačni uzročnici insulinske rezistencije i predijabetesa idalje nisu utvrđeni sa sigurnošću.
Većina naučnih istraživanja povezala su pojavu insulinske rezistencije sa drugim endokrinim i ginekološkim stanjima poput povišenog nivoa LDL (lošeg) i niskog HDL (dobrog) holesterola u krvi i sindroma policističnih jajnika.
Istorija dijabetesa u porodici, prekomerna telesna težina i gojaznost, kao i povišen krvni pritisak su česti uzročnici ovog stanja.
Ipak, uzroci pojave insulinske rezistencije u poslednje vreme se sve manje povezuju sa genetikom, a više sa stilom života. Stres, nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima koji izazivaju nagli skok a zatim pad šećera u krvi, manjak sna kao i nedostatak fizičke aktivnosti, samo su neki od faktora koji utiču na gubitak balansa u našem organizmu.
SIMPTOMI INSULINSKE REZISTENCIJE
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma. Simptomi se javljaju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što su porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
-Umor
-Glad
-Slabu koncentraciju
Ostala stanja koja se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
-Povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka
-Povišen krvni pritisak
-Visok nivo holesterola
Ako se insulinska rezistencija razvije u predijabetes ili dijabetes tip 2, simptomi će uključivati povećane nivoe glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2.
Da bi se insulinska rezistencija dijagnostikovala na vreme neophodno je odraditi laboratorijske analize i ispitati glukozu, insulin i lipidni status.
GLIKEMIJSKI INDEKS I GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE
Glikemijski indeks predstavlja brzinu rasta šećera u krvi nakon konzumiranja određene namirnice.
Glikemijsko opterećenje za razliku od glikemijskog indeksa, zavisi i od količine unetih ugljenih hidrata, tj. predstavlja opterećenje organizma glukozom.
Ukoliko pojedemo jednu manju jabuku, koja je teška oko 100 g, glikemijsko opterećenje će biti 4.2. Ukoliko pojedemo duplo veću jabuku, tešku oko 200 g, glikemijsko opterećenje će biti 8.4 iako je glikemijski indeks obe jabuke isti, tj. 38.
To znači da i namirnice sa niskim glikemijskim indeksom mogu izazvati značajniji porast nivoa glukoze u krvi kada se unose u velikim količinama, kao što i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu izazvati malo opterećenje ako imaju malo ugljenih hidrata ili se unose u malim količinama.
Sama brzina zavisi od vrste šećera koji se unosi, načina pripreme jela i količine hranljivih vlakana.
Dakle nije dovoljno pratiti samo glikemijski indeks već i glikemijsko opterećenje.
HRANA KOJU TREBA JESTI
Vlakna i mikronutrijenti poput magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, cinka, hroma neophodni su za održavanje nivoa šećera u krvi.
Studije pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.
Osobe sa insulinskom rezistencijom treba da povedu računa koja hrana podiže nivo šećera u krvi a koja hrana podržava osetljivost insulina
Namirnice koje pomažu u podržavanju osetljivosti na insulin i smanjuju rizik od razvoja dijabetesa:
-Povrće kao što su brokoli, tamno zeleno lisnato povrće i paprika
-Paradajz, koji je odličan izvor vitamina C i E
-Citrusi poput limuna, pomorandže i limete
-Namirnice bogate vlaknima, uključujući pasulj i sočivo
-Integralne žitarice, poput ovsa, kinoe i ječma
-Namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, tofu i mahunarke
-Orašasti plodovi, semenke, avokado i maslinovo ulje kao izvor zdravih masti koji pomažu da se nivo šećera drži pod kontrolom
-Riba sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, poput lososa, sardina i haringe
-Niskomasni mlečni proizvodi poput mladog sira, grčkog i običnog jogurta
-Namirnice koje sadrži antioksidanse, poput bobičastog voća
-Voda, posebno kao zamena za zaslađena pića
-Nezaslađeni čajevi
-Cimet koji kontroliše nivo šećera u krvi i utiče na bolje delovanje insulina
-Kakao sadrži flavonoidni epikatehin, koji može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi
HRANA KOJU TREBA IZBEGAVATI
Izbegavanje ili značajno ograničavanje sledećih namirnica može pomoći u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi:
-Zaslađena pića, uključujući voćne sokove, gazirana pića, alkohol, pivo i alkohol u žitaricama, posebno u velikim količinama
-Industrijski prerađene grickalice i slatkiši, poput čipseva, kolača, sladoleda i raznih čokoladica
-Rafinisane žitarice i proizvodi od belog brašna poput belog hleba, testenina i peciva koji imaju manje vlakana od verzija od celih zrna
-Pržena hrana bogata trans mastima poput pomfrita
-Hrana bogata zasićenim mastima, uključujući maslac i svinjsko meso
Održavanje redovnih nivoa insulina i šećera u krvi može imati niz prednosti, uključujući:
-Poboljšano raspoloženje
-Smanjen umor
-Povećan nivo energije
-Poboljšano zdravlje
-Smanjen rizik od komplikacija
Comments